Ubili, a prošli nekažnjeno

Globalni indeks nekažnjivosti 2020 CPJ-a ističe zemlje u kojima su novinari ubijeni, dok su njihove ubice na slobodi   

Elana Beiser/ Urednica u CPJ

Objavljeno 28. oktobra 2020. godine

Iako je broj ubistava novinara širom sveta je delimično smanjen, u pitanju minimlani napredak koji je na staklenim nogama, i koji može  biti osujećen pravnim žalbama i nedostatkom političkog vođstva, ističe CPJ u najnovijem izveštaju o nekažnjivosti ubistava medijskih radnika iz osvete.

Godišnji Globalni indeks nekažnjivosti 2020 CPJ-a, Komiteta za zaštitu novinara (Committee to Protect journalists, CPJ) koji ističe zemlje u kojima su novinari ubijeni dok su njihove ubice na slobodi, se malo menja iz godine u godinu. Somalija, Sirija, Irak i Južni Sudan, po upravo ovom redu, nalaze se na četiri poslednja mesta liste, gde rat i politička nestabilnost u nedogled produžavaju ciklus nasilja i bezakonja.

Ipak, svake godine na Indeksu se nađu i stabilnije države u kojima kriminalne i političke grupe, političari, biznismeni, i drugi moćnici posežu za nasiljem da bi utišali kritički nastrojene i istraživačke novinare. Istraživanje CPJ-a je pokazalo da su korupcija, slabe institucije kao i nedostatak političke volje i odlučno pristupanje istragama, razlozi koji dovode do nekažnjivosti u ovakvim zemljama, u koje spadaju Pakistan, Meksiko i Filipini.  

U Pakistanu je ove godine došlo do neočekivanog razvoja, koji nije direktno uticao na Indeks nekažnjivosti 2020, ali je pokazao da čak i slučajevi ubistava za koje se dugo mislilo da su rešeni mogu da se promene.

Viši sud u Sindu je 2. aprila poništio osuđujuću presudu četvorici muškaraca optuženima za ubistvo novinara Vol Strit Džurnala (Wall Street Journal) Danijela Perla (Daniel Pearl) , 2002. godine. Sud je presudio da je Ahmed Omar Said Šeik (Ahmed Omar Saeed Sheikh) koji je prethodno bio osuđen na smrt, kriv samo za otmicu Perla i kazna mu je smanjena na sedam godina zatvora koje je već odslužio. Porodica Perl i vlada provincije Sind su uložili žalbu, i prema novinskim izveštajima od kraja septmebra četvorica muškaraca je i dalje u zatvoru.

Prema tekstu izvršnog direktora CPJ-a Džoela Sajmona (Joel Simon)  objavljenog u časopisu Kolumbija Džurnalizam Rivju (Columbia Journalism Review), oslobađanje ovog čoveka  bi predstavljalo „pogubnu prepreku u dostizanju pravde i istovremeno bi poslalo opasnu poruku militantnim džihadistima u Pakistanu i širom sveta, koji su sistematski targetirali novinare poslednjih 18 godina otkako je Perl ubijen“.

Pakistan i Filipini su stalno prisutni na Indeksu nekažnjivosti, od kada je on uspostavljen 2008. godine. Filipini su, takođe, napravili najveći skok na bolje, pomerivši sa petog na sedmo mesto najgorih zemlja na svetu.

Do ove promene je došlo zbog toga što maskar u Ampatuanu, Maguidano, iz novembra 2009. godine, u kome je živote izgubilo 58 ljudi, uključujući 30 novinara i dva medijska radnika, više ne spada u desetogodišnji vremenski okvir koji se primenjuje u Indeksu. (Pročitaj više o metodologiji Indeksa.)

Istorijska presuda sa kraja prošle godine dovela je do toga da CPJ promeni status Ampatuan maskara sa „potpuna nekažnjivost“ u „delimična nekažnjivost“ zbog čega se više neće uzimati u obzir u Indeksu, bez obzira na vremenski okvir. Regionalni sud je, 19. decembra 2019, osudio nalogodavca, njegovog brata i 26 saučesnika, dodelivši im kazne u trajanju i do 40 godina zatvora. Na Filipinima trenutno postoji 11 nerešenih ubistava, u desetogodišnjem periodu koji Indeks uzima u obzir, u poređenju sa 41 ubistvom kojih je bilo u prošlogodišnjem Indeksu. 

Ipak, bila je potrebna puna dekada da bi se slučaj iz Ampatuana završio na sudu i glavni osumnjičeni, osuđeno nalogodavac Andal Ampatuan Mlađi (Andal Ampatuan Jr) i  Zaldi Ampatuan (Zaldy Ampatuan), su uložili žalbe.Budući da je pravni sistem Filipina komplikovan i ispolitizovan, ovaj proces može trajati i nekoliko godina i mogućnost da okrivljeni budu oslobođeni  je još uvek prilično moguća. Brojni osumnjičeni su i dalje na slobodi, uključujući pripadnike Ampatuan klana, zbog čega su oni koji su tražili pravdu za ubijene novinare potencijalno izloženi osveti. U međuvremenu, broj nerešenih ubistava se umnožava, i najmanje dvoje filipinskih novinara je ubijeno zbog svog rada tokom 2020. godine.

Delimično zbog pomeranja Filipina na gore u okviru Indeksa, Meksiko – najsmrtonosnija država Zapadne hemisfere, ‘ pomerila se na šesto sa sedmog mesta najgore rangiranih zemalja kad je u pitanju nekažnjivost zločina nad novinarima.  Broj nerešenih ubistava novinara, u posdenjih deset godina u Meksiku iznosi 26, dok je prošle godine bilo 30 nerešenih ubistava.

Prošle godine, meksičke vlasti su donele osuđujuću presudu za pojedine izvršioce ubistva Miroslave Brič Velducea (Miroslava Breach Velducea) i Havijera Valdez Kardenas  (Javier Valdez Cárdenas) koji je dobitnik Medjunarodne nagrade CPJ-a za slobodu medija. Međutim, nalogodavac u oba slučaja je u bekstvu. Izgledi da će pravda biti zadovoljena u ovom, kao i u slučaju ostalih meksičkih novinara su dodatno pomućeni činjenicom da je federalno specijalno tužilaštvo, koje je u velikoj meri odgovorno za napredak u slučajevima Brič i Valdez, manje ažurno u pokretanju novih slučajeve, od kada je Andres Manuel Lopez Obrador preuzeo predsedničku funkciju. Do sada je u Meksiku tokom 2020. godine najmanje četiri novinara ubijeno u znak odmazde zbog svog rada.

Na globalnom nivou, broj novinara koji su ubijeni u znak osvete zbog svog rada bio je najmanji u 2019. godini,  posmatrano od 1992. godine kada je CPJ prvi put objavio Indeks. Razlog za ovo je teško precizno odrediti mada cenzura i druge vrsta pritisaka na novinare kao i visoki profil koji su dobili neki od nedavnih slučajeva potencijalno igraju ulogu.

Broj ubistava u 2020. godini je već prešao broj ubijenih u 2019. godini, ali nije na putu da se drastično poveća. U međuvremenu, nekoliko sudskih slučajeva koji su još uvek u toku, ne ukazuju na to da će se ciklus nasilja i nepravde zaustaviti.   

Apelacioni sud u Beogradu je objavio  7. septembra da je poništio osuđujuću presudu četvorici bivših službenika državne bezbednosti Srbije umešanih u ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Prema izveštajima iz medija, očekuje se ponavljanje postupka. CPJ je prethodno podržao istragu o ubistvu Ćuruvije koju je vodila komisija sastavljena od novinara i vladinih zvaničnika, navodeći je kao jedan od modela za borbu protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, ističući njenu transparentnost, kombinovani istražni tim i spremnosti da sledi nove tragove.

A u Slovačkoj je, 3. septembra, krivični sud slobodio tajkuna osumnjičenog da je nalogodavac ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice 2018. godine. Prema izveštajima medija, Kucijakova porodica je najavila da će uložiti žalbu. Kuciak je bio jedan od dvoje novinara koji su izveštavali o korupciji unutar Evropske unije i koji su ubijeni u razmaku od čest meseci; druga je bila novinarka Dafne Karuana Galicija (Daphne Caruana Galizia) sa Malte, u čijem slučaju iz 2017. godine niko nije osuđen.

Tokom desetogodišnjeg perioda koji posmatra najnoviji Indeks, a koji se završio 31. avgusta 2020. godine, 277 novinara je ubijeno zbog svog posla širom sveta, a od 83% svih slučajeva nijedan počinilac nije uspešno procesuiran. Tokom prošlogodišnjeg perioda, CPJ je zabeležio potpunu nekažnjivost u 86% slučajeva. Stopa potpune nekažnjivosti malčice je niža poslednjih godina. U „Putu ka pravdi“, studiji iz 2014. koja ispituje uzroke nekažnjivosti ubistava novinara i nudi moguća rešenja, CPJ je ustanovio da su ubice oslobođene u devet od 10 slučajeva, u periodu između 2004. i 2013. godine.

Okorelost nekažnjivosti zločina nad novinarima možda najbolje ilustuje podatak da 12 zemalja sa Indeksa daje 80% ukupnih nerešenih slučajeva ubistava novinara u posednjih 10 godina. Svih 12 država se pominje po više puta u Indeksu, od 2008. godine, kada je CPJ prvi put objavio ovaj izveštaj, a sedam ih je na listi svake godine.

Nigerija je jedina zemlja koje se ove godine ne spominje u Indeksu. Jedno ubistvo, ono iz 2009. godine više nije obuhvaćeno desetgodišnjim izveštajem.     

Metodologija

Globalni indeks nekažnjivosti 2020 CPJ-a je izračunat na osnovu broja nerešenih slučajeva ubistava novinara u odnosu na procenat populacije svake od zemalja. Aktuelni Indeks se odnosi na ubistva novinara koja su se desila izmedju 1. septembra, 2010. godine i 31. avgusta, 2020. godine, koja još uvek nisu rešena. Samo države koje imaju pet ili veći broj nerešenih slučajeva su uključene u Indeks. CPJ definiše ubistvo kao namerno oduzimanje života novinara koje se dogodilo u znak odmazde zbog njihovog rada. Indeks ne uzima u obzir novinare koji su poginuli u borbenim dejstvima ili dok su bili na opasnom zadatku kao što su na primer protesti tokom kojih je došlo do nasilja. Slučaj se smatra nerešenim sve dok presuda ne postoji, čak iako su osumnjičeni identifikovani i lišeni slobode. Slučajevi  u kojima su pojedini, ali ne i svi počinioci osuđeni, smatraju se parcijalno nekažnejnima. Slučajevi u kojima su osumnjičeni počinioci ubijeni tokom privođenja se takođe smatraju parcijalno nekažnjenima. Indeks isključivo beleži slučajve u kojima su ubistva u potpunosti nekažnjena i ne bavi se onima u kojima je pravda parcijalno zadovoljena. Za potrebe računanja Indeksa, korišćeni su podaci o broju stanovinka dati u okviru Svetskih razvojnih indikatora za 2019. Svetske banke, kakvi su bili u septembru 2020 i koji se mogu videti ovde.